Манастир Завала

Манастир Завала налази се на рубу Поповог поља, подно планине Острог. Поузданих података о времену његовог настанка за сада нема.
Према народној традицији постанак цркве Ваведења Пресвете Богородице везује се за првог хришћанског цара Константина који је након изградње велике цркве у Сланом стигао у Завалу и видјевши да је становништво побожно одлучио да и ту сагради храм.

Цар је оставио Богородичину икону на брежуљку Петковица са намјером да му задужбина буде ту подигнута. Другога дана пронађоше икону испред улаза у пећину, на мјесту данашње цркве. Чудесно премјештање иконе понови се и наредна два дана те цар увидје да му сама икона показа мјесто подизања задужбине.

Најстарији писани документ из 1514. године је потврда о продаји винограда Серафијону, игуману манастирском. Манастиру је дат ферман да се обнови трошна црква његова 1587. године, уз услов да црква не смије бити већа него раније. Манастир је имао богату збирку која је уништена у усташким злодјелима током Другог свјетског рата.

Специфичност архитектонског рјешења цркве Ваведења Пресвете Богородице условљена је њеним положајем који оставља утисак испосничког монашког пребивалишта. Својом сјеверном страном црква је подвучена под стијену која великим дијелом чини њен сјеверни зид. Споља храм има једнобродну основу завршену полукружном апсидом на истоку док је унутрашњост сложеније ријешена.

Унутрашњост цркве је 1619. године фрескама украсио велики српски сликар 17 вијека, хиландарски монах Георгије Митрофановић, У манастиру Завала искушеник је био Свети Василије Острошки који је рођен у оближњем селу Мркоњићи.