Манастир Тресије
У северозападном делу врхова Космаја, изнад стрмо усеченог корита потока Мале Тресије, сместио се манастир посвећен Сабору Светих Архангела, у народу познат под именом Тресије. Камени надгробник из трећег века и оловне цеви водовода причају да је још у римском времену овај простор човек настањивао.
Подељена су мишљења о времену настанка овог православног манастира, а благу превагу односи крај 13. и почетак 14. столећа, односно доба краља Драгутина над временом Деспота Стефана. Тада, наиме, Срби први пут улазе у посед, између осталог, до Саве и Дунава. Један век касније Деспот Стефан гради Павловац и уз постојеће манастире Кастаљан, Тресије и Велику Иванчу врхове Космаја ставља под заштиту светог Крста.
Средином 16. века турски пописивачи су забележили да је ово братством најбројнији и имовином најбогатији манастир у Београдском пашалуку. Крајем наредног столећа турски освајачи су Тресијама, као и многобројним другим светњама, наменили заборав. Народ се иселио у великој сеоби Срба (1690) и са ових простора, а манастир је опљачкан, попаљен и разрушен.
Међутим, запис у камену поред јужних црквених врата сведочи да је већ 1709. године ово свето здање обновљено. Урадио је то игман Хаџи Висарион са братством манастира Раковица, а свакако уз помоћ новопридошлих Космајаца и ређих повратника. Нажалост, не задуго. Бездушни силници и освајачи после само три деценије опет нападоше манастир и оставише га у рушевинама.
Дуго је ова светиња чекала обнову. Тек тридесетих година 20. века иста је започета, али је Други велики рат прекинуо. После рата се постепено прикупља братство које, у неповољним условима и уз велике напоре и немаштину, започиње обнављање манастирских здања. Обнова и изградња још увек трају.
Поред четири манастирске славе (Архангел Гаврило, Свети Илија, Свети Симеон и Архангел Михаило) овде се обележавају и други благдани. Манастирска порта је препуна и на Ивањдан (7.7) када се „Под липама манастира Тресије“ одржава Дан књиге, али и првог викенда септембра на такмичењу фрулаша Србије.
У Тресијама чувају се занимљиве иконе пренете из суседних цркава у Стојнику, Неменикућама и Бељини. Ове иконе су из XIX века и припадају првој генерацији иконописаца ослобођене Србије. Међу иконама истичу се олтарске двери из 1827. године, рад ученика познатог Карађорђевог сликара Јеремије Михаиловића, Богородица са Христом из 1819, коју је бељинској цркви приложио господар Паја Сретеновић и неколико престоних икона Илије Петровића из 1852. и 1853. године. На иконама су веома важни записи који дају низ података о историјским приликама тога времена.
До Космаја и Тресија се са свих страна брзо долази, а сваки долазак са собом понесе, поред лепоте природе, и потребу поновног враћања и припадања овој вишевековној светињи.
Адреса: Манастир Тресије, 11450 Сопот
телефон (011) 8255-077
