Mанастир Чокешина
На тридесетом километру од Лознице према Шапцу, смештен на северној страни планине Цера већ близу западног завршетка те косе, налази се манастир Чокешина. До манастира Чокешине се може стићи тако што на магистралном путу Лозница – Шабац постоји скретање у Мачванском Прњавору, који је од манастира удаљен 6 километара. Пут до манастира је пресвучен новим слојем асвалта . Удаљеност манастира од Лознице је 30 километара, а од Шапца 34 километра.
По предању,манастир је првобитно био задужбина војводе Милоша Обилића, који је започео градњу манастира уочи Косовске битке. Предање даље вели : Кад је гласник јавио Милошевој мајци да јој је син погинуо у Косовској бици на Видовдан 1389. године, она је рекла грађевинарима који су градили манастир: Чок више! престајте са радом! И називи појединих делова манастирског имања “ Нечаја “ и “ Пусто поље “ доводе се у везу са речима које је гласник рекао Милошевој мајци: “ Не чај “ ( не чекај ) више, Милошева мајко, пусти овце на то “ пусто поље„, Милош ти је, мајко погинуо.
Довршетак радова на манастиру Чокешини ( почетак XV века ) везује се за војводу Чокешу, властелина из тог краја.
Манастир је , због свог положаја, неколико пута био рушен и спаљиван. Према записима на листовима књиге Октоиха (Осмогласника ), штампане у Москви 1777. године, Јеванђеља, штампаног у Москви 1782. , Општег Минеја , штампаног у Кијевопечерској Ларви 1766 и другим сачуваним књигама, види се да је манастир Чокешина обновљен 1785. године при архијереју ваљевском кир Јоакиму и старешини манастира јеромонаху Пајсију Лукићу. Мада је претрпео велика оштећења у II светском рату, манастир је последњи пут запаљен 1804. године, када је био знаменити Бој на Чокешини.
На Чокешини, више манастира, била је борба Давида и Голијата, бој међу Србима и Турцима за Карађорђева времена, где су на Лазареву Суботу, уочи Цвети, 16. априла 1804. године са 300 друга јуначки изгинули браћа Недићи ( Глигорије и Димитрије ), рођени у Осечини, 30. км на западу од Ваљева.
После Боја на Чокешини, манастир је обновио 1823. године кнез Милош Обреновић при игуману Константину Вујанићу. Иконостас је прављен 1834. године а мајстори су били Михаило Константиновић из Битоља и Никола Јанковић из Охрида за време старешине манастира јеромонаха Софронија Мијатовића
Манастирска Црква је посвећена рођењу Пресвете Богородице и од 1830. године у Цркви се налази чувена икона Покров Пресвете Богородице Чокешинске, пред којом се, како у прошлости тако и данас, на верни народ излива милост Господа нашега Исуса Христа и Пресвете Богородице.
Потстицајем старешине манастира Чокешине, игумана Германа, 1890. године подигнут је са северне стране до саме манастирске цркве, споменик од камена, висок 5 метара, под којим су положене на вечни починак мученичке кости браће Недића и славних Чокешинских јунака са места њихове погибије.
Од 2002.године, доласком схимонахиње Ане (Петровић), започиње велика и значајна обнова манастира Чокешине. Уз помоћ државе, општине и верног народа а нарочито обитељи манастира обнавља се комплетно велики конак из 1928. године, на храму уместо црепа поставља се бакар , поново се споља малтерише храм и ставља нова фасада, ради се дренажа,унутрашњост храма се генерално санира, обија се стари малтер и зидови се доводе у пређашње стање, санира се олтар, комплетно се рестаурира иконостас из 1834. године и постављају се нови полијелеји. На месту старог чардака урађен је нови конак и озидана је нова зграда у економском делу. Урађен је асфалт до манастира и уређен је велики паркинг простор.Радови на уређењу порте манастира су у току и уколико се верни народ одазове акцији креће се у поновно зидање конака из 1934. године који је се срушио као последица клизишта које је захватило место где се налазио конак.
Интернет адреса: http://www.manastircokesina.org.rs/
